Krunska pisma (49, JA)

Jovica Aćin:

 

Dnevnik vođen u karantinu

 

Dan 1: Prvi dan u karantinu, a kao da nisam siguran koliko sam dana već u karantinu.

Dan 2: Mogao bih nešto korisno da uradim, ali mislim da sam rođen da ne budem koristan, pa ne znam šta bih korisno mogao da uradim. Moraću da se pomučim i setim šta bi to moglo biti.

Dan 3: Hm, hm. Ne sećam se.

Dan 4: Slučajno sam naišao na podatak da Šekspir u karantinu zbog kuge koja je tada harala nije prestao da piše. Trebalo mu je da zaradi za hleb kad kuga prođe. Napisao je Kralja Lira. Možda bih i ja to mogao da učinim. Dani bi mi prolazili zabavnije. Eh, kad bih bolje znao engleski, ne bi bio problem. Pokušavam da zamislim kako bi to izgledalo: tragedija Kralj Lir, napisao Jovica Aćin. Nekako mi ne paše. Šekspir je svetsko ime, a moje je ulično, pripada ovdašnjoj zabiti, a ne svetskoj pozornici.

Dan 5: Karantin potiče, pretpostavljam, iz italijanskog. Najzad, setio sam se! Trebalo bi da korisno upotrebim ove dane u karantinu i naučim italijanski jezik. Onda ću umeti karantin da izgovorim pravilno, pa se neću stideti dok sastavljam svoje zapise iz karantina. Kad god je neki od njih objavljen na Libretu, moram da ćutim da ne bih odao svoje nepoznavanje italijanskog jezika.

Dan 6: Nemam dovoljno razvijen smisao za dramu. Počeo sam ipak da pišem Kralja Lira, dabome na engleskom, jer zaista nema smisla pisati remek-delo na srpskom jeziku. Ali mi napisani stihovi deluju kao da su iz komedije, iako se potpuno podudaraju sa Šekspirovim.

Dan 7: Prokletstvo!

Dan 8: Ne ide, pa ne ide. Možda da pišem na nemačkom jeziku. Verujem da taj jezik bolje poznajem. Da pišem nešto iz filozofije? Smislio sam čak dva naslova, iako još ne znam šta bih pod njima mogao da ispišem. Kolebam se između toga koji mi se naslov više dopada. Sein und Zeit ili Also sprach Zarathustra. Nemam koga da pitam za mišljenje, jer sam u samoći, prema definiciji, sam.

Dan 9: Danas sam doneo tešku odluku: odustajem od filozofije. Nije to za mene. Suviše je to lak zadatak za mene i  tristotinak ili čak četistotinak stranica neće moći da mi ispune ove dragocene karantinske dane. Dokaz za to je da sam za tren oka juče smislio dva odlična naslova. To je zasad dovoljno za početak.

Dan 10: Na internetu sam naišao na tekst o umetnosti pisanja u doba epidemije. Ništa naročito. Takvih tekstova bih mogao za noć da proizvedem stotinu.

Dan 11: Eh, da nije korona nego kolera, mogao bih da vam podnesem izveštaj o tome kako sam voleo u doba kolere. Korona, po svemu sudeći, ne podstiče na ljubav.

Dan 12: Dok ljudi umiru, valja zabraniti svako zavitlavanje. Ako noćas ili sutra ili preksutra ili ubrzo i ja zaginem pod virusom, moj zavet onima koji će preživeti biće da se zavitlavaju sa mnom. Toliko sam zaslužio. Naročito ako dovršim Kralja Lira, a zatim i Sein und Zeit  i Also sprach Zarathustra.

Dan 13: Da nije proleće nego zima, da nije sreda nego petak, mogao bih da proslavim svoj rođendan. Potpuno sam, jedinstven karantinski rođendan. A, eto, oduvek sam bio hude sreće i kalendar i epidemija kao i da ne znaju da postojim. Da li uopšte iko zna za mene?

Dan 14: Zajeban sam sopstvenom sujetom. A ovi dani upravo iziskuju apsolutnu smernost, apsolutnu poniznost i poslušnost. Uostalom, kao što državne i medicinske vlasti ponavljaju, sami smo krivi za ovoliku zarazu i smrtnost koja prati epidemiju, jer nismo disciplinovani. Sasvim na mestu. Razmišljam o tome da bi trebalo da vlastima budem sruke i da sistematski uhodim nedisciplinovane komšije i prijavljujem ih. Ovo je najbolje vreme za uvećavanje broja doušnika.

Dan 15: Hm, jbga.

 

(Nastavak sledi, jer se žarko nadam da će karantinski dani nastaviti da teku. Uostalom, kakav bi to bio karantin ako ne traje najmanje 40 dana!)