Krunska pisma (35, SB)

Svetislav Basara:

 

Fića

 

Dragi svi,

toliko me nešto mrzi da pišem – osim kolumne za koju sam izdresiran – da sam u ovoj atmosferi straha od korone sa jedne i od vladajućih majki invencije na drugoj strani, ali ne mogu da  ne podelim sa vama pomisao da je epidemija samo vrh ledenog brega i da je ono što se gotovo može opipati u vazduhu ona polarna inercija o kojoj je pisao Virilio.

Svet se doista bio toliko zahuktao da je bilo samo pitanje dana kada će (i kako) neka katastrofa zaustaviti potrošačku pomamu, 24-časovni spektak, globalno nasilje nad faktografijom i orgiju svakovrsnog primitivizma.

Kao kod svih naglih zaustavljanja – a ovo je baš bilo naglo – sledi razorno delovanje inrecije, kakvo – to se ne može  predvideti. Ne mora ovo  nužno izaći na zlo – moglo bi poslužiti i za  resetovanje – ali panika i nekompetenost među onima koji ne vladaju sobom, a vladaju svetom ne daje mnogo razloga za optimizam.

U svakom slučaju, u pravu su papagaji koji ponavljaju da “svet više nikada neće biti isti”.

A sve se moglo izbeći da je Fića pristao da zavede diktaturu.*

 

* Predloženo u kolumni još pre par nedelja, dakle na vreme. Svedok sam da se Fića nećkao. [Prim. prir. NM]