Krunska pisma (27 – Nansi)

Žan Lik Nansi:

 

Virusni izuzetak

 

Moj stari prijatelj Đorđo Agamben izjavljuje da se koronavirus jedva razlikuje od normalnog gripa. On zaboravlja da za „normalan“ grip postoji vakcina koja je dokazala svoju delotvornost. I dalje je potrebno svake godine iznova je prilagođavati virusnim mutacijama. „Normalan“ grip svejedno ubije nekoliko ljudi, a koronavirus protiv kojeg ne postoji vakcina očigledno je sposoban da podigne stopu smrtnosti. Razlika (prema podacima istoga tipa kojima raspolaže i Agamben) je oko 1:30: razlika nije beznačajna, potrebno je to reći.

Đorđo nas ubeđuje da vlade traže izovore kako bi uvele sva moguća vanredna stanja. On ne primećuje da izuzetak postaje, zapravo, pravilo u svetu u kojem tehničke međupovezanosti svake vrste (premeštanja, transferi svih vrsta, prožimanje ili rasipanje supstanci itd) dostižu do sada nepoznat intenzitet koji raste zajedno sa stanovništvom. Umnožavanje stanovništa praćeno je, u bogatim zemljama, produžavanjem života i rastom broja starijih osoba i, uopšte, osoba koje su u rizičnoj grupi.

Ne treba promašiti cilj: u pitanju je čitava civilizacija, u to nema sumnje. Postoji neka vrsta virusnog izuzetka – biološkog, informatičnog, kulturnog – koji nas pandemizuje. Vlade su, u tome, tek tužni izvršitelji, te svaliti krivicu na njih više liči na diverziju nego na političku refleksiju.

Podsetio sam da je Đorđo moj stari prijatelj. Žao mi je što ću se pozvati na lično sećanje, ali, u osnovi, ne napuštam registar opšte refleksije. Pre skoro trideset godina lekari su procenili da je potrebno da mi se presadi srce. Đorđo je bio jedan od retkih koji mi je savetovao da ih ne poslušam. Da sam sledio njegovo mišljenje nesumnjivo bih, vrlo brzo, bio mrtav. Čovek može da se prevari. Đorđo, međutim, nije zbog toga manje izuzetan, tanan duh za kojeg bi se moglo reći – kažem to bez imalo ironije – duh izuzetne ljubaznosti.

 

S francuskog preveo Ivan Milenković