Krunska pisma (6, JA)

Jovica Aćin:

 

Kratka beleška uz Benjamina

 

Kad sam rekao da svako vanredno stanje teži, u skladu s priznatim ili nepriznatim željama vlasti, da naposletku bude shvaćeno kao navodno normalno stanje, te da postane redovno, aludirao sam, dabome, na Benjamina. I ovdašnja vlast, pozivajući se na „struku“, to jest Medicinski savet formiran pri vladi i za koji epidemija korona virusa bi mogla da traje unedogled, gleda da vanredno stanje koliko je god mogućno ovekoveči, barem u nekim elementima. Demokratski zakoni se obesnažuju. Zar nije u Evropi tako, u razdoblju od 1934. godine do 1948, i došlo do kolapsa demokratije?

Aludirao sam, dakle, na Benjaminov tekst „O pojmu istorije“, po svemu sudeći poslednji završeni Benjaminov tekst, napisan u vidu teza. Osma teza u tom tekstu, u mome prevodu, glasi:

„Tradicija ugnjetenih nas uči o tome da vanredno stanje u kojem živimo nije izuzetak nego pravilo. Moramo da dospemo da pojma istorije koji odgovara tom uvidu. Onda ćemo jasno sagledati da se naš zadatak sastoji u tome da uvedemo istinsko vanredno stanje, i time poboljšamo svoju poziciju u borbi protiv fašizma. Šansa fašizma se, i to ne na poslednjem mestu, nalazi u tome da ga, u ime napretka, protivnici dočekuju kao istorijsku normu. – Čuđenje nad tim da su stvari koje proživljavamo „još“ mogućne u dvadesetom stoleću nije filozofsko. To čuđenje nije početak nekog saznavanja10, osim ako to saznavanje nije saznanje o tome da je neodrživ onakav pogled na istoriju iz kojeg ono potiče.“

Na šta je Benjamin ciljao? Na razdvajanje istinskog ili realnog vanrednog stanja i fitktivnog vanrednog stanja. Iako su o toj opoziciji govorili i Benjamin i Karl Šmit, ona je starija od njihovih spisa. Možemo je, prema Agambenu, sresti u francuskim radovima s kraja 19. veka u kojima je reč o opsadnom stanju. Benjamin sugeriše da se dospe do istinskog vanrednog stanja, koje bi bilo zasnovano na stvarnoj situaciji. Fiktivno vanredno stanje za njega je laž vlasti. Sagledati vanredno stanje kao opsadno stanje, sudeći prema postupanju vlasti, ne znači da smo u opsadi od neke druge neprijateljske države, nego da smo u opsadi od naših bližnjih. Podanici, ukratko, moraju biti podeljeni, gledati se međusobno sa sumnjom, i vlasti su tada najsrećnije. Stari je savet u Rimskoj imperiji bio divide et impera.