Teologija i politika

Хорст Драјер: ”Држава без Бога. Религија у секуларној модерни”

Horst Dreier: “Staat ohne Gott. Religion in der säkularen Moderne”, Verlag C.H. Beck, München, 2018.

Развој Немачке ка једном мултирелигиозном и мултикултрурном друштву данас је отворила између припадника различитих религиозних праваца и државних ауторитета многа поља конфликата. И управо интензивно вођена дебата о судару култура и изазову либертинерног западног друштва пред исламом представља ослонац на базалне структуре у основе секуларне државе како својим програмом, својим профилом и својом проблематиком.

”Држава без Бога” није, рецимо одмах, никакав памлетистички или полемички спис, али је оштра и борбена анализа. Централна теза Хорста Драјера гласи: у модерној демократији држава се не сме идентификовати ни са једном религијом, макар се она звала и хришћанство. Само у једној држави без Бога могу грађани у својим иначе различитим религиозним или другим уверењима да живе у слободи.

Држава без Бога не значи дакле: свет без Бога или не значи друштво без Бога, и нипошто не значи: човек без Бога. Већ значи пре свега, да су демократија и устав са било којом врстом теократије, сакралним поретком или начелима хришћанске државе сасвим неспојиви.

Хорсту Драјеру је већ на првој страници књиге јасно: свет, друштво, сваки појединачни човек, сви они треба да веру у Бога имају и одрже. Једино држава мора да држи своје прсте далеко од сваке религије. ”Благодат грађана није брига државе”, категоричан је Драјер. Он је правник чија је специјалност уставно право, никакав специјалиста у области теорије религије и зато не аргументује из перпсективе религије, већ перспективе државе. Лектира ове књиге је веома комплексна али и веома напета. Драјер показује колики потенцијал се крије иза наизглед сувопарне појмовне материје: секуларизацију он означава као преображај црквених у световна добра са трајним консеквенцама. Уопштено важи да је секуларизација уједно и синоним за прогрес модерне и носи са собом негативни аспект некакве крађе. Драјер жели да секуларизацију позитивно дефинише као задатак за државу да се ”ослободи ”трансценденалних оснивачких ресурси”. То чини државу на концу независном у односу на религиозно заснивање.

Неутралност државе је језгро демократског суживота.

Оно што секуларну државу карактерише су слобода вероисповести и неутралност. Религиозне слободе су у међувремену саморазумљивост.

У шест поглавља која се међусобно допуњују расправља аутор проблеме секуларне државности. Фасете секуларности, уставност религиозних слобода, религиозна-велтаншауунг-неутралност државе и сакрални елементи у секуларној држави.

Драјеров пледоаје није позив на атеизацију државе ни у најмирнодопскијој форми. Секуларна држава се налази ”на еквидистанци према свим религиозним и миросозерцатељним позицијама, али не у односу опозиције према њима”. Драјер расправља о држави која ”заснива мир, омогућује слободу, добробит и поредак уређује и која има да организује на подношљив начин заједницу људи” то почива на постулатима теорија од Томаса Хобса, Баруха де Спинозе, Џона Лока до Канта, Хегела и Џона Стјуарта Мила. Ово је дакако Драјеру познато као професору филозофије права.

У читању Драјера задатак модерне државе је да буде стриктно неутрална у питањима религиозности. Држава без Бога није против религије, већ јача основно право на религиозну слободу и вишестраност различитих религиозних егзистенцијалних видова у друштву, могао би гласити фацит ове књиге једног од најпроминентнијих теоретичара уставног права у Немачкој.

Зоран Андрић (Минхен)