Festivali

 

Музички фестивал о празнику Свете Предесетнице у Салцбургу  (18.5. – 21.5.2018)

(Salzburger Festspiele Pfingsten, 18. Mai – 21. Mai 2018)

Ово је у међувремену седми пут откада се у одржавајау Salzburger Pfingstfestspiele под уметничком егидом Ћећилије Бартоли. Овогодишњи фестивал је био у знаку Ђоакина Росинија, чије се 150. годишњица смрти ближи, те је овај програмски профил и нека врста омажа великом композитору. 

Моцарт је само три месеца раније умро но што је Ђоакино Росини рођен у фебруару 1792. Европа се тада налазила у дубоким и преломним престоројавањима. После одбацивања апсолутизма у Француској, дивљала је револуција која је моћницима Европе била одлучујући изазов. Када је Росини 76 година доцније, 1. новембра 1868.умро, Европа се налазила на преокрету: модерне индустријске земље су се почеле привредно и социјално преображавати. Росини стоји и у музичком смислу између тих епоха. Он је био реформатор италијанске опере, иако се убрзо многима чинио епигоном и репрезентантом ере старомодне музике. Росини је сам доживео успех и успон колега као што су Вићенцо Белини, Ђузепе Верди, Ђакомо Мајербер или Франц Лист. Отуда је порграмска окосница била година смрти Ђаокина Росинија 1868. Бартолијеву заправо са годином 1868. занимају преломне слике времена односно како је свет изгледао на крају Росинијевог живота. Отуда су и друге програмске тачке изабране сходно тој специјалној визури: Григов клавирски концерт у е-молу или Симфонија бр.1. Петра Иљича Чајковског, дела која су настала у години Росинијеве смрти.  

Росинијева опера, која стоји у програмској жижи овогодишњег фестивала.

Улога Изабеле из Росинијеве опере ”Италијанке у Алжиру” (L’Italiana in Algeri), праизведене 22.маја 1813. у Венецији је зацело парадна улога за Ћећилију Бартоли. Као самоуверена и темпераментна жена она ће мушкарцима ”показати” куда пут води. 

Уз Бартоли у улози Мустафе је Петер Калман, у улози Тадеа Алесандро Корбели. Режисер ове инсценације су били Моше Лајзер и Патрис Корије. Диригент је био Жан-Кристоф Спинози, који је на овом фестивалу ранијих година дириговао La Cenerentola и Отела. 

L’italiana in Algeri

Изванредна музика ове opera buffa, драмског плота са вицом и јаким карактерима. При томе се није прибегавало фолклористичким стереотипима и сентименталним оријенталним мустрама. Режисери настоје да радњу преместе у савременост са сатиричним акцентима о овешталим оријент-клишеима. Отуда смо сведоци параде таквих карактеристичних мотива од шиш-лула и завијања хоџе са минарета, до изанђалог ”Мерцедеса” за пролетере, терасама станова са SAT-антенама.

Бартолијева у центру

Ћећилија Бартоли је у центру ове инсценације. Њене гласовне могућности су и даље без граница. Она зна да и мимо свог гутуралног гласа омађија и заведе. Она заправо доминира какао комичном улогом, тако и чаробним колоратурама. Бартоли је свесна да квалитет нема копромиса и да је хомогенитет, посебно када је о Росинију реч, есенцијалан. Ова “L’italiana” је стога идеалнотипична, јер нам на парадан начин приказује жанр опере: она презентује целокупни музички театар. Сцена, игра, текст/либрето, певање и музика су срасли у јединствену целину. Оригинални либрето подсећа на Моцартову оперу ”Отмица из сераја”.

Као концертантно извођење 19.5.2018. у Haus für Mozart је била изведена Жак Офенбахова опера La Périchole, која је 1868. била праизведена у Паризу.  Дириговао је  Marc Minkowski са својим ансамблом међународне репутавије Musiciens du Louvre. 

У насловној улози је наступила са бравуром Aude Extrémo. На концерту 20.5. је био Orchesterkonzert са Staatskapelle Berlin са диригентом Баренбоимом и Андрашом Шифом са делима Росинија, Грига и Чајковског. Одломци Вагнерових ”Мастора певача из Нирнберга” су били презентовани 21.5. са Јонасом Кауфманом и Роландом Виласоном и Данијелом Баренбоимом за диригентским пултом и Staatskapelle Berlin. У понедељак 21.5. је наступио у великој сали Моцартеума славни виолински виртуоз Максим Венгеров.

Зоран Андрић (Минхен)