Izložbe

 

Фирентинско сликарство –

Старa Пинакотeка у Минхену

Hrsg. von Andreas Schumacher mit Annette Kranz und Annette Hojer

У оквиру једног интердисциплинарног истраживачког пројекта при Bayerischen Staatsgemäldesammlungen и Doerner Institut о значајном европској збирци Фирентинског сликарства у Старој Пинакотеци у Минхену, окончан је један значајан пројект о центру италијанске Ренесансе. 

од октобра 2018. бити изложенa дела, међу њима Ђота, фра Анђелика, Доменика Гирландаја, Филипо Липија, Сандра Ботичелија, Леонарда да Винчија и Андреје дел Сарта, која су била исложена историјско-уметничкој и технолошкој експертизи. 

Ускоро ће, од октобра до јануара наредне године бити отворена изложба насловљена ”Фиренца и њени сликари: од Ђота до Да Винчија” Florenz und seine Maler: Von Giotto bis Leonardo da Vinci 18.10.2018 – 27.01.2019. Са преко сто ремек дела из 14. и 15. века изложба ова ће се изложба посветити иновацијама које су процепиле нове димензије у Фиренци, колевци ренесансе. Баварском краљу Лудвигу I је пошло за руком да на почетку 19. века купи и у Минхен донесе неколико кључних слика фирентинског сликарства. Заједно са неколико изнајмљених проминентних слика ступају те слике у дијалог које истичу те специфичне квалитете. Слике, скулптуре и цртежи – међу њима изаванрдни цртежи Ђота, Лоренца Монака, Донатела, фра Анђелика, Филипа Липија, Верокија, Ботичелија и Леонарда – отварају на овај начин ђироку панораму традиције и развоја нововековне уметности у Фиренци Медичија. Уједно ће и једна паралелна презентација у галерији бити посвећена историји Старе Пинакотеке као и целокупна колекција фирентинског сликарства од 14. до 16. века. Ова изложба је резултат интердисциплинарног пројекта Bayerischen Staatsgemäldesammlungen која нам открива процесе и техничке детаље фирентинског сликарства на веома пластичан и разумљив начин.

Прилози у овом каталогу представљају сазнања о даваоцима налога и провенијенцији, објашњавајући место дотичног дела у Oeuvre уметника, расправљајући иконографска питања и вреднујући жанровска питања као и њихову функционалност. Детаљно изучавање сликарске технике и примењених материјала је допуњено и испитивањем радних техника у атељеима и омогућују боље разумевање схватање односа техничких и стилистчких преображаја. Четрири уводна есеја осветљавају ову минхенску збирку из перспективе специфичних одлика Фирентинског сликарства, узимајући у обзир актуелна истраживања нововековне уметности у Италији. Прилоге за овај каталог су писали Патрик Дитерман, Улрике Фишер, Анете Хојер, Данијела Карл, Анете Кранц, Андреас Шумахер, Хајке Штеге, Корнелија Сире и сарадњу Александра Рсетела. Овим је збирка Старе Пинакотеке катаогизована и једна од њених најславнијих слика рестаурисна. Краљ Лудвиг I Баварски, филохеленистички настројен, био је љубитељ и колекционар лепих жена како у природи, тако и на сликама. Као престолонаследник је са великим амбицијама инвестирао у уметност. Те слике Фирентинског сликарства су управо – 56 на броју – објављене код Deutsche Kunstverlag под насловом: Annette Hojer (Hrsg.), Annette Kranz (Hrsg.), Andreas Schumacher (Hrsg.) Florentiner Malerei – Alte Pinakothek Die Gemälde des 14. bis 16. Jahrhunderts Mit einem Vorwort von Bernhard Maaz. Hrsg. von Andreas Schumacher mit Annette Kranz und Annette Hojer. Научне прилоге овом каталогу су писали Patrick Dietemann, Ulrike Fischer, Annette Hojer, Daniela Karl, Annette Kranz, Andreas Schumacher, Heike Stege und Cornelia Syre, уз сарадњу Alexander Röstel. Предговор је написао Bernhard Maaz.

Готово две трећине тих слика су у поседу Старе Пинакоте благодарећи своме краљевском оснивачу. Готово да ту нема профаних сижеа, већ доминира оно што је ”олтарска слика”. Краљевки изасланик Метцгер је 21. септембра 1814.г. купио, са налогом краља, слику која је 1,40 метра висока и 2,09 метра широка, која изображава Оплакивање Христа (Pietà) из једног манастира у С. Паолину. Та слика је имала једнозначно Ботичелијев рукопис. Доцније су Фирентинска академија и књегиња из Тоскане желели да слику купе натраг, али та је понуда била одбијена. Bayerischen Staatsgemäldesammlungen важи данас у светским оквирима као најпозванија специјалистичка клиника за рестаурацију оштећених слика. Реч је о 1937.г. основаном Институту за технике сликања познатом као Doerner Institut.

Зоран Андрић (Минхен)