Koncerti

Берлинска филхармонија са Сокијевим и Бронфманом

Sergej Prokofjew: Symphonie Nr. 1 D-Dur op. 25 »Symphonie classique«; Ludwig van Beethoven – Konzert für Klavier und Orchester Nr. 3 c-Moll op. 37, Yefim Bronfman Klavier; Modest Mussorgsky – Bilder einer Ausstellung (Orchesterfassung von Maurice Ravel)

Три значајна програмска дела класичне музике – Прокофјевљева симфонија бр.1. у д-дуру, фан Бетовенов 3.клавирски концерт у ц-молу и Мусоргсове ”Слике са изложбе” (оркестарска верзија Мориса Равела) чиниле су програм овог изузетног концерта Берлонске филхармоније 11.маја у Берлину.

Узвишено! Прецизније се свирање клавира Јефим Бронфмана не може описати. Овај амерички пијаниста са руско-јеврејским коренима је срастао са своји инструментом и делује као монументална хридина: Бронфман целебрира своју уметност са стоичком спокојношћу и развија само у датом моменту велику емоционалну изражајност до буре осећања. Његов говор тела подсећа на најпрецизнији инструмент: он не помиче ни један мишић преко мере. Када подигне обрве, то значи већ веома много. ”Музика мора да изрази емоције, не ја. Ја сам плаћен као пијаниста, не као плесач или глумац”

У каденци ”Allegro con brio“ истиче Бронфман са највећом експресивношћу своје пијанистичко умеће, као и у додатку у Дебисјевом „Clair de lune“ из „Suite bergamasque“ најлепше одлике свога свирања.

Заједно са Тганом Сокијевим, гостом диригентом из Москве, музичким директором Бољшој-театра и диригентом Orchestre National du Capitole de Toulouse за пултом наступили су заједно 11. маја са Берлинксим филхармоничарима. Бетовенов трећи клавирски концерт ц-мол за који је још 10. априла 1805.г. у ”Allgemeine musikalischen Zeitung” писало ”Савремени велики концерт припада најзначајнијим делима које је овај генијални композитор објавио”.

Само неколико дела у историји музике се чине у тој мери познате као на пример Моцартов а-дур концерт за клавир или Проковјевљева “Symphonie classique” из 1917.

Гост-диригент Сокијев је сходно очекивањима настојао да минимализује ризико, те је аllegro-темпо основе теме дириговао са наглашеном уздржаношћу. То је био Прокофјев без носталгије и наивности, без шарма и лакоће, већ са много снаге, оштрине и извесне дозе малициозности. И то делује веома провокантно, као што је и Проковјевљев циљ био да овом симфонијом компонује омаж Хајдновом хумору. Код Сокијева то звучи као да је се Прокофјев оријентисао у духу Бетовенове срџбе.

Након паузе је Туган Сојијев дириговао ”Слике једне изложбе” дело које је настало најпре за клавир чије је тонске мотивеМусоргски видео у имагинарној галерији слика Виктора Хартмана. Најпознатија оркестарска верзија ове композиције, која је благодарећи подстреку диригента Сергеја Кусевицког из 1922. натсала из пера Мориса Равела. Импресионистичка тонска палета и рафинман се осећа већ од првих тактова и представља једно од најбрилијантнијих оркестрација у инструменталној историји музике.

Још нешто о диригенту: Сокијев је шоу-уметник. Плесач и кореограф, аниматор и пантомимичар без диригентске палице: музика, тако гласи његова порука, долази из тела. Сваки такт, сваку фразу преображава маестро из Осеције у минијатурни театрални гест кој музичарима даје импулсе. Његове тремолирајуће руке подсећају на трилере флаутисте, тразјима рамена маркира упаде контрабасиста, кажипрстом иницира фанфарозне партије лимених дувача. Посебна сценична ефективност и рафинмани у детаљима. Експлозија тонских боја, акустички ватромет и презицна динамика алтернирајући са контемплативним коралима кларинета и фагота карактерисали су овај програмски класик концертних дворана. Спектакуларно вече једног спектакуларног оркестра и двојице великих тонских уметника.

Зоран Андрић (Минхен)