Muzika

Немогућност љубави

Премијера Георг Фридрих Хендловог ораторијума ”Семела” 12.5.2018 у Комичној опери у Берлину

Добитница ”Фауст” награде Никол Шевалије (Nicole Chevalier), која је својим наступом у у ”Les Contes d’Hoffmann” као лепа Хелена завртела главе мушког и женског света, сада је као насловна херојина Семела наступила у истоименом ораторијуму Георга Фридриха Хендла и једнако Јупитера својом лепотом и шармом ошамутила. Улогу Јупитера је певао тенор Ален Клејтон (Allan Clayton), који је режирао Бери Коски, интендант Комичне опере у Берлину.

Бог-отац Јупитер ће украсти на дан свадве краљевску кћи Семелу. Јупитерова љубоморна жена Јуно ће све покренути да прекине распламсалу аферу. Опера у форми ораторијума могла би се назати ово Хендлово дело које је премијерно изведено 12. маја у Комичној опери у Берлину. Са грандиозним хоровима и фасцинирајућим аријама ово је дело морало да буде саображено крутој шеми ”Opera seria” жанра и делује и мимо тога до данас свеже. За један ораторијум је овај митолошки сиже значио у оно време сочну еротску приповест. Данас Семела важи за једно од најомиљенијих Хендлових дела.

Специјалиста за барок диригент КОнрад Јунгхенел и шеф-режисер Бери Коски  су инсценирали ову људску драму иза довитљивости митолошких богова.

Семела је насела једној интризи: она жели да свога љубавника Јупитера сагледа у ”правом виду” због чега ће сагорети од бљеска његових зракова. Коски овај ораторијум инсценоира као тамну параболу. Права љубав ће бити опевана, али ко заправо познаје истину љубави? Ко јој се приближава може лако да од ње сагори, као Семела, краљевска кћи. Она воли Јупитера и долази на опасну идеју да га види онакавим какав он јесте у свем сјају свога божанства. То ће бити фатална погрешка: Семела ће бити сажежена у пепео, а Јуно, Јупитерова љубоморна жена, може да тријумфује. Љубав је као мехур сапунице. Коски не инцсценира овај ораторијум из 1744. као шарену сатиру или морално-поучни комад, већ као тамну параболу о немогућности љубави. Све се збива у једном изгорелом барокном салону. Семела настаје из пепела који се још пуши, да би на крају поново постала тај пепео. Једно песимистичко, дубоко рефлексивно тумачење ослоњено на барокни култ смрти, са ламентима и слабостима свег бивства кроз барокну опулентност и животну радост. Хендел је ово дело на основу либрета које потиче из Овидијевих ”Метаморфоза” компоновао после једног тешког шлога, као што то режисер Бери Коски у програму истиче. Из пепела Семеле ће сходно античком миту бити Дионис као Феникс рођен, бог радости и чулности. Никол Шевалије је у насловној партији певала грандиозно. Ален Клејтон као Јупитер, Егзи Кутлу као Јуно, Нора Фридрихс као Ирис су били једнако на завидној вокалној висини. Овде ваља подвући и ексцелентни хор. Заслужен велики и дуги аплауз са стојећим овацијма одушевљене берлинске публике.

Зоран Андрић (Минхен)