Muzika

 

Gustav Mahler – Symphonie Nr. 7 e-Moll

Symphonieorchester des Bayerischen Rundfunks – Mariss Jansons – Philharmonie, 20.4.2018

Густав Малерова 7. симфонија је названа и ”песма ноћи”. Одлучујући импулс за симфонију бр.7 у е-молу је Густав Малер добио за време боравака у свом летњем домицилу на Wörthersee. Мотивска језгра другог и четвртог став чини ”ноћна музика”, као опречне асоцијације традиционалним плесним формама серенда. Отуда Малер у ову партитуру укључује инструменте који нису сасвим типични за ову врсту музике – мандолину, гитару или посебну врсту хорне (рога). За разлику од његове 6. симфоније у којој донинира песимистичко финале катастрофе, овде у 7.симфонији су светли, радосни и уједначенији тонови на делу.

За многе критичаре је њен крај, пети став звучао помпезно са својим ритмовима марша и унеколико претерано оптимистично. Неки виде у овоме пародистички гест на Рихард Вагнерове ”Мајсторе певаче из Нирнберга”. Делови финала ове симфоније се чине потврдом ове тезе.  Ипак је њено праизвођење био енормни успех. Дело је настало између 1904. и 1905.г. Тада је, 1908.г у Прагу сам композитор њом дириговао , а поводом 60-годишњице ренетског јубилеја цара Франца Јозефа I.

Диктум Теодора В. Адорна да је Малер био ”лош присталица: чим почне да егзалтира, постаје неприродан”. Иако нам се на моменте могло тако учинити, ипак је Марис Јансонсова интерпретатција Малера са Симфонијским оркестром Баварског радија досегла ниво једне сасвим нове рецепције Малерове музике. У свим ставовима Јансонс диригује са екстремном акуратесом, најсуптилнијом артикулацијом оркестарских линија, готово педантски. Са неизмерном енергијом су симфоничари Баварског радија тродимензионалном пластичношћу звука испуњавали простор филхармоније. А оркестарска ”тотала” је сасвим чујна. Дрвени дувачи – соло фаготиста – изводе у маниру кабинетских минијатура. Са маркирајућим гудачима и волуминозним плехом се све то слива у сингуларну културу ансамбла.

Вишеслојна је и детаљима богата партирура ове Малерове симфоније у којој се препознају војна музика са сигналима тромпета, шум и жубор природе, звона на врату крава (Kuhglocken), посмртни марш и ударци дрвеног чекића, готово да ни један инструмент Малер у овој симфонији није изоставио. Тематски дела Малера круже око филозофских идеја о животу и смрти, пролазности и вечном враћању истог. У музиколошком смислу иду Малерове симфоније у најзначајније примере овог жанра у позном 19. и наступајућем 20. веку. Седма симфонија је најкомплексније дело аустријског композитора. Можда је Малер у диктуму Адорна био ”лош присталица”, али је Марис Јансонс рођени тумач Густава Малера. Звездани час музике у Минхену.

 

Зоран Андрић (Минхен)