Oratorium

 

Antonín Dvořák: “Stabat mater” за солисте, хор и оркестар опус 58

 

Концерт у Минхенској филхармонији 12.4.2018.

 

Антоњин Дворжаков импресивни “Stabat Mater” за солисте, хор и оркестар је најпознатије међу духовним композицијама композитора. Болно искуство у кратком временском периоду губитка троје сопствене деце је подстакло Дворжаково бављење патњом Богородице, која рони сузе под крстом свога сина.

Са великом сензибилношћу се музика развија у различитим нијансама штимунга литургичког текста. Девет ставова односно поглавља у лаганом до умереног темпа чине неку врсту медитације страдања, да би у десетом ставу/поглављу тријумфовала екстаза визије васкрсења.

Дворжаков рад на композоцији “Stabat mater” је базиран на средњевековној песми о плачу Богородице над распетим Христом – »Stabat mater dolorosa« – као што гласи почетак молитве од 10 строфа. Реч је о средњевековној религиозној лирици односно такозваној ”мистици пасија”, мистици страдања која сједињује поштовања према Богородици, која кроз своју безгрешност приноси божанско људима. Њен бол је централни афет у »Stabat mater«. Предањеоовојпесмипотичеиз14. века, априписанајефрацисканскоммонахуЈакопонедаТодију, штоничимниједокументарнопотврђено. Порекло ове песме једнако није сасвим прецизно лоцирано да ли потиче из италијанског или француског говорног подручја. Како год да је, Антоњин Дворжакова композиција је најлепша међу постојећим ове средњевековне молитве. Осим Дворжака на ову моливу су компоновали и Ђовани Батиста Перголези и Ђоакино Росини. Ово дело је уједно једно од најомиљенијих дела ораторијумске литературе.

Прве скице за ово дело су настале 1876. А само једну годину доцније ју је Дворжак инструментализовао. »Stabat mater« је коначно само дан пре Божића, 23. децембра 1880.г. праизведена у Прагу. Дворжак структурише ову молитву у десет строфа. Први последњи стих гласи: »Stabat mater dolorosa« и »Quando corpus morietur«. Један емфатични мотив спаја почетак и крај. На крају се овај мотив развија у химнични тријумф. Не жалост, већ нада треба да на крају драматуршке мисли тријумфује!

Антоњин Дворржаков »Stabat mater« је најпоетичнији израз плача Богородичиног у једном високоромантичном маниру Богородичиног култа на крају 19. века.

Ова дело је први ораторијум нове чешке музике и означава почетак велике популарности Дворжака у Енглекој.

У саставу Хана-Елизабет Милер, сопран, Стефани Ирани, алт, Двелет Нургелдијев, тенор и Кристоф Фишесер, бас са хором филхармоније (Philharmonischer Chor München) и диригентом Манфредом Хонеком је извео 12.4.2018. у Минхенској филхармонији у Гастајгу у Минхену ово мајестетично  дело спиритуалне музике, једном од најлепших ораторијума целокупне музичке литературе.

 

Зоран Андрић