Koncerti

 

Берг и Брукнер у Минхенској филхармонији са Јанин Јансен и Езом Пеком-Салоненом

 

Alban Berg: Konzert für Violine und Orchester “Dem Andenken eines Engels”
Anton Bruckner: Sinfonie Nr. 7 E-Dur

 

”У сећање једном анеђелу” је насловљен виолински концерт којим је Албан Берг оставио ”музички тестамент” ћерци Валтера Гропијуса и Алме Марије Малер. Манон Гропијус је као 18.годишња девојка умрла од последица дечије парализе. Супруга Албана Берга је у изразу саучешћа написала ”Муци (Манон) није била само Ваше дете- она је била и моје. Ми не желимо да ридамо штто ју је Господ себи призвао, јер она је била анђео”. И велики диригент Бруно Валтер ју је тако означио. То је био повод да се Албан Берг одлучи да овај виолински концерт посвети рано умрлој девоци Манон.

Овде је реч о првом соло концерту на стрингентној дванаестотонској музичкој техници, сходно композицијског филозофији свога учитеља Арнолда Шенберга.

Јанин Јансен, виолинисткњиња из Холандије која је стекла интернационални реноме је 23. марта са Минхенским филхарминичарима и Езом Пеком Салоненом из Финске за диригентским пултом веома осећајно извела овај Бергов концерт.

У другом делу концерта је била изведена Антон Брукнерова седма симфонија у Е-дуру. Брукнерова позиција није била сасвим лака. Његова четврта или ”романтича” симфонија је била гарант да он не ишчезне из концертних сала, али фулминантан успех му није полазио за руком, будући да је музика великог Јоханеса Брамса некакао вазда конкурентно стајала уз његову. Ипак је Брукнеру интернационални упсех пошао за руком. На седмој симфонији је Брукнер радио/компоновао изме 1881 и 1883. Један од његових ученика је понео партитуру ове симфоније у Лајпциг показавши је диригенту Артуру Никишу, који ју је са одушевљењем извео. У Лајпцигу је она 1884.г. била јавно праизведена и од тада се ово грандиозно симфонијско дело налази у трујумфалном погоду у немачком језичком говорном подручју.

Брукнерова љубав према Рихарду Вагнеру се у оркестрацији овога дела долази јасно до изражаја. Први пут се ове Вагнеров звук труба прононсирано чује. За време композиције на 7.симфонији стигла је вест о Вагнеровој смрти. Тада је Брукнер у коду уткао 35 тактова као омаж великом узору и поштованом пријатељу. У финалу симфоније је Брукнер демонстрирао изузетну виртуозну композицију. Три теме које су уобичајено развијају, али се овога пута у репритзи у обрнутом редоследу појављују, да би симфонија била окочана основном темом из првог става овог грандиозног симфонијског дела препуног динамике и контраста.

 

Зоран Андрић (Минхен)