Festival

 

Ускршњи фестивал 2018 у Салцбургу

од 24.марта до 2.априла 2018.

 

Овај проминентни фестивал класичне музике у Салцбургу основао је давне 1967.г. незаборавни Херберт фон Карајан, шеф-диригент Берлинске филхармоније и сам рођен у Салцбургу. Барокни Салцбург је genius loci и предистинирано место музичког живота као место рођења Волфганга Амадеуса Моцарта.

Славна традиција са Берлинским филхармоничарима је доживела нови почетак са Кристијаном Тилеманом (Christian Thielemann) и Sächsischen Staatskapelle Dresden на чијем је он челу као шеф-диригент и spiritus rector. Тилеман је иначе био ученик великог Карајана, те је известан континуитет већ тиме постигнут откако је овај оркестар почев од 2013. г. наместо Берлинских филхармоничара постао доместицирајући фестивалски оркестар

 

Ексклузивност у најбољем смислу речи

Овај фестивал је у најбољем смислу речи ексклузиван будући да је са 88% финансиран из приватног сектора донатора  мецена као и продаје улазница и мреже абонената у читавом свету. Између осталих основано је и удружење које броји око 1900 чланова који својим прилозима подржавају идеју фестивала.

Кулминациони прогрмска тачка овогодишњег фестивала је била премијера

”Тоске” са Ањом Хатерос у насловној улози. Michael Sturminger, Anja Harteros, Christian Thielemann, Elīna Garanča, Andrés Orozco-Estrada, Sol Gabetta су звезде овогодишњег ускршњег фестивала.

Са веристичком опером италијанског композитора Пучинија (Giacomo Puccini) ”Тоска” положено је у центар фестивала дело које разапиње лук под чијим се сводовим аналазе и солистички концерт Катје и Маријеле Лабек (Labèque) са Моцартовим двоструким концертом за клавир. За пултом је био Andrés Orozco-Estrada слављени и у свету тражени млади диригент. Овде ваља истаћи и награду коју је установила удовица Карајана, Елиете фон Карајана и која је ове године додељена челисткињи Сол Габети за Шуманов концерт за виолончело као и за камерну музику Шумана и Месијана. Уз то на програму је и дело руске композиторке Софије Губаидуљине ”Die Pilger” (Ходочасници) које је овде имало своје аустријско праизвођење. У концерту хора ће мецосопранисткиња Елена Гаранча имати свој соло парт у Густав Малеровој Трећој симфонији. Овде ваља истаћи и Philippe Herreweghe који ће у Салцбургу представити и концерт Collegium Vocale Gent заједно са Staatskapelle Dresden са литургијском музиком Пасија по Јовану (Johannes-Passion) Јохана Себастијана Баха. Камерна опера која је основана лане, 2017. г. извешће дело Бруна Мадерне ”Satyricon” које је настало на литерарној основи Петронијевог дела као стилски плуралистички музички театер.

 

“Tosca”- мафија, пиштољи, film noir. 

Овогодишња премијера Osterfestspiele је изведена у суботу 24.3. Посебно је слављена била стар-сопранисткиња Anja Harteros, протагонисткиња насловне улоге. Публика није била посебно дирнута концептом режије аустријског режисера Михаела Штурмингера, који је радњу опере преместио у миље мафије данашњег Рима са јаким синеастичким асоцијацијама са култном немачком серијом “Tatort” или некаквом етстиком film noir. Ово је изазвало бу-узвике публике. Дивљом пуцњавом у једној подземној гаражи у модерном Риму отпочиње ова опера. Штурмингер није иначе иконокластички варварогеније оперског режијског театра, већ би се пре могло рећи да је досад деловао као скрупулозни интерпретатор. Прошле године је поставио Хофмансталовог ”Једермана”који је и критика и публика позитивно примила. За њега је ”Тоска” смештена у најновију прошлост. Alter Ego бруталног римског моћника Скарпије из оригиналног либрета је Штурмингер дао епитет “Il Divo” (Божански) који је стајао уз име Ђулија Андреотија, који је важио са симбол оминозног споја и преплета политике, криминала и клерикалне моћи. Овај назив се појављује у последњој сцени опере. Скарпијин антагонист је сликар Марио Каварадоси и уједно симпатизант терористиче организације ”Црвене бригаде”, којој је Андреоти својевремено настојао да припише извесне тамне махинације. Између доброг (Каварадоси) и злог (Скарпија) стоји Флорија Тоска. Она покушава да ослободи из руку мафије и Скарпије свога љубавника Каварадосија. Једна инсценирана егзекуција ће постати крвава реалност. У овој режији функционише све хомогено до самог краја да би, другачије но што либрето налаже, Тоска отишла у самовољну смрт (суицид) бацивши се са куле Кастел Анђело у Тибар, као што то Пучини и његов либретист експлицитно желе, већ ће се по логици синесатичких крими серија она и Скарпија међусобно пуцањем из пиштоља убити. Иначе ов инсценацију одликујуу  спектакуларни, великим делом историјски коректни интеријер и костими које је акрибично сачинила Рената Мартин.

Овде треба истаћи улогу баритона Лудовика Тезијеа у улози Скарппије као и његовог супарника тенора Александра Антоненка. Своју познату арију “Lucevan le stelle” је певао на крову римске гараже са које су се нзирале куполе цркве Светог Петра.

Посебно ваља истаћи глас и глуму Ање Хартерос која је како интензитетом, тако и вокалном културом стајала за класу изнад осталих протагониста. Кристијан Тилеман је показао за пултом Sächsischen Staatskapelle Dresden да он није само мајстор немачког фаха, већ да суверено влада и италијанским репертоаром. Луцидна, транспарентна и флексибилна интерпретација. Јубилирајући аплауз публике за протагонисте и оркестар, много уздржанији и гарниран појединалним протестним усклицима за амбивалентну  режију.

 

Зоран Андрић (Минхен)