Koncerti

 

Концерт Минхенске филхармоније са делима Стравинског и ван Бетовена

 

Концерт Минхенских филхармоничара са својим славним диригентом Валеријем Гергјевим из Санкт Петерсбурга је на програму 17.3. имао три дела – Бетовена и Стравинског. У првом делу програма је изведена седма симфонија Лудвига ван Бетовена (Ludwig van Beethoven Sinfonie Nr. 7 A-Dur op. 92), да би након паузе била изведена два дела Игора Стравинског – Igor Strawinsky “Chant funèbre” (посмртна песма), као и славно дело “Le Sacre du Printemps” (Посвећење пролећа).

Бетовенову седму симфонију у а-дуру је Рихард Вагнер једном назвао ”апотеозом игре”, а Carl Maria von Weber је ову музику назвао ”музиком лудака”. Ова симфонија има неке програмске посебности које стоје у вези са феноменом Наполеон и које овде ваља истаћи. Заједно са увертиром“Coriolan“ i „Egmont“седма симфонија припада Бетовеновом такозваном ”анти-наполеоновском” делу. Она је настала 1806.г. у време када је еуфорија за „grand uomo“ са Корзике навелико почела да јењава и да се претвара у мржњу. Некадашњи ослободилац се преобразио у тиранина. Најдоцније од 1804. са помпезним царским самокрнисањем иде Наполеон у Бетовенове ”личне непријатеље”. У највећем узбуђењу је он исцепао насловну страницу свога нотног манускрипта ”Ероике”, која је испрва била посвећена Наполеону Бонапарти. Ова симфонија је праизведена 8. децембра 1813.г у Бечу . Ромен Роланд је ову симфонију назвао ”оргијом ритма”. Циклично конципиране метамотфозе ритма дају овом делу зачуђујућу рафинесу.

Други део програма је био посвећен делу Игора Стравинског. Када је Римски-Корсаков, отац симфонијсе поеме ”Шехерезаде” 1908.г.умро, један од најугледнији композитора Русије, међу његовим ученицима се налазио 26-годишњи Игор Стравински. Тада је као постхумни омаж компоновао своме професору дело насловљено „Chant funebre“ (посмртна песма), која јеби била у вртлогу историјских  збивања изгубљена. Након Руске револуције 1917.г Стравински се више није никада вратио у Русију и то је дело било сматрано изгубљеним у ковитлацу револуције и других историјских прелома. Стравински је пак био сигуран да се овај рукопис налазио у некој петерсбуршкој музичкој библиотеци. Тек 2015. г. је на конзерваторијуму имена Римског-Корсакова при некаквој рестаурацији зграде у тмини некакавог скривеног архива, пронађен нотни текст овог дела. Оно је од тада често извођено и својом оркестрацијом подсећа на Стравинскову ”Жар-птицу”.

Треће дело на програму је била музика за балет “Le Sacre du Printemps” (Посвећење пролећа), које је било праизведено 29.априла 1913.г. у “Théâtre des Champs-Élysées” у Паризу. Игор Стравински (1882-1971) је овим делом означио цезуру у балетској музици увевши нове параматере јасне и доминирајуће агресивне ритмике. Ово дело означава иницијацију и угаони камен естетике нове музике.

У препуној сали Гастајга, минхенске филхармоније, публика је са одушељењем клицала оркестру и маестру Гергјеву.

 

Зоран Андрић (Минхен)