Muzika

 

MPHIL 360° – Елен Гримо & балет Маринског театра
Минхенски филхармоничари – Гергијев
Стравински / Бетовен

 

Четврти пут за редом организују Минхенски филхармоничари (Münchner Philharmoniker) са својим шефом-диригентом Валеријем Гергјевим фестивал под називом “Mphil 360°”. У центру овог фестивала који траје од 22.до 25.фебруара дела Игора Стравинског. Гости фестивала су били чланови балета легендарног Маринског театра са балетом ”Петрушка”, као и холандски клавирски дует Јусен који је свирао верзију за четири руке Стравинсковог “Sacre”.

Пошто је прошле године симфониско дело Сергеја Прокофјева било у фокусу овог фестивала названог “Mphil 360°”, ове године је пажња била усмерена на музику Игора Стравинског. Валериј Гергијев је најпре извео Стравинсково дело “Symphonies d’instruments à vent”, као и Бетовенов 4. клавирски концерт са француском пијанисткињом Елен Гримо (Hélène Grimaud) као солисткињом.

”Симфонију за дувачке инструменте” је Гергијев у Минхену већ неколико пута дириговао, пре него што је постао шеф-диригент овог проминентог оркестра. Његов уговор са Минхенским филхармоничарима је недавно продужен до 2025.године. За разлику од тих претходних извођења садашња интерпретација је била у својој филиграности и органском сливању деоница још уверљивија и изражајнија.

Клавирски концерт Nr. 4 G-Dur Лудвига фан Бетовена.

Солисткиња Гримо је са великом уздраношћу и дистинктим ударима настојала да звук ”хамерклавира” преточи у меко, импресионистички сливено и обојено звучање, са наглашеним легатом где год је то било могуће. Тако је Бетовенов титанизам био суптилно редукован на акустичке перле и меке ђинђуве. Надасе велики мир у темпима је Гергијев допустио својој солисткињи Гримо. Тако је настала изванредна, готово идеална интерпретација. Овај концерт је компонован 1805./1806.г. и праизведен 1808.г. у Бечу на коме је сам композитор дириговао.

Балет ”Петрушка”, бурлескне сцене у четири слке Игора Стравинског је настао у августу 1910.г. којима је у ају 1911.г. извеп Сергеј Ђагиљев са ансамблом „Ballet russes“у Паризу у Theatre du Chatelet којим је дириговао Pierre Monteux. ”Петрушку” Игора Стравинског у другом делу концерта са Гергјевим је још Лорин Мазел у Минхену дириговао. Овде је Гергјев још једном показао разлике у дириговању партитуре чисте симфонијске музике од музике за балет. Чланови балета Маринског театра у Петерсбургу су показали невероватну кореаграфску елеганцију и инвентивност у сликама са медведом у последњој сцени. Оваква немачко-руска кооперација је продуктивни израз Гергијеве минхенске ере.

Зоран Андрић (Минхен)