Muzika

 

Leoš Janáček: „Доживљаји лукаве лије“ (концертно извођење)

 

Leoš Janáček: “Das schlaue Füchslein” (konzertante Aufführung). Chor des Bayerischen Rundfunks. Symphonieorchester des Bayerischen Rundfunks. Kinderchor der Bayerischen Staatsoper. Franz Welser-Möst, Dirigent

Са Сметаном и Дворжаком иде Леош Јаначек у најзначајније чешке композиторе.

Он је (чеш. Leoš Janáček; Хуквалди, 3. јул 1854. — Острава, 12. август 1928.) апсловирао студије композиције у Прагу, Лајпцигу и Бечу. Водио је оргуљашку школу у Брну, која је његовом заслугом постала конзерваторијум, а доцније је био професор композиције у Прагу. Проучавајући чешки и моравски фолклор, развио је тзв. теорију говорне мелодије која је постала иницијална тачка његовог музичко-драматског стила. Прошао је импресионистичку фазу, али долази до индивидуалног, експресионистичког израза. Његова музика прожета је чешким националним духом. Обрађивао је народне песме и писао теоретска дела, чланке и критике.

Опера у три чина „Доживљаји лукаве лије“ је написан на текст истоимене новеле из пера Рудолфа Теснохлидека, а била је праизведена у Брну 6. новембра 1924.г. Већ наредне године је Прашки национални театар унео ово дело на свој репертоар.

Централна тема опере је вечити циклус природе ”умирање и настајање”. Пропадање и обнова у виду смене годишњих доба, као младост и старост и њихов спој кроз љубав и срећу, ”меланхолија старости”. Смрт лисице није трагична кулимнација опере, већ тужна епизода, која се кроз визију младе лисице доживљава као позитиван обрт.

Ова опера је ”весели комад са тужним крајем” као што је сам композитор Јаначек писао једној својој пријатељици. Музика је препуна изразитих слика које појединачни инструменти илуструју у пасажима (балетске сцена са полком и валцером) или гласови деце као зрикаваца, скакаваца, жаба, мале лисице или женских гласова као лисице, петла, кокошке, пса. Као певачи су наступили: Martina Janková, сопран(мала лисица), Donna Ellen, сопран (супруга ловца/сова), Jennifer Johnson Cano, мецо-сопран (лисица), Nina Tarandek, мецосопран (патак), Kurt Azesberger, тенор (наставник/комарац), Markus Eiche, баритон, Alan Held, бас-баритон (ловац), Tareq Nazmi, бас (јазавац). Ова опера је праизведена 1924.г. на либрето једне параболе о цикличности природе. Јаначек контрастира нужности људске цивилизације са слободним животом природе при чему се оба света постојано додирују. Док се представници живота на селу сањају о једној циганској девојчици, дотле лукавој лисици није ни до какве конвенције. Млада лисица раздире кокошке, те ће је ловац ухватити, али ће му побећи и заљубити и у царству животиња добити младунце, да би у једном лову била жртва и била убијена. Њена младунчад ипак знатижељно кроче светом. Химном природи ће Јаначек завршити ову оперу која се сматра чешким ”Сном летње ноћи”. Ова партитура подсећа на Дебисија, иако је она сва прожета моравским фолклором. Франц Велзер-Мест (Welser-Möst) је дириговао Симфонијским оркестром Баварског радија (Symphonieorchester des Bayerischen Rundfunks). Он је иначе диригент интернационалног реномеа и може се мимо Кливленда у Америци, још врло често видети за пултом у Бечу, Салцбургу и Милану. Ово концертантно извођење се показало веома иноватиним концептом кроз перфектну поделу улога. У једну реч имперсивно вече уз ведере тонове импресионистичке музике као тонске слике параболе о животу лисице у животињском царству.

 

Зоран Андрић (Минхен)