Antika

 

Софокле: Електра

Sophokles Elektra, herausgegeben, übersetzt und kommentiert von Thomas A. Schmitz, De Gruyter

(Приредио, превео и коментарисао Томас А. Шмиц)

 

Мит о томе како се Орест освећује за свога убијеног оца Агамнемона и његовог убицу, своју сопствену мајку Клитемнестру погубљује, описали су на бини тројица славних атичких трагичара – Есхил, Софокле и Еурипид. У драми Електра (Ἠλέκτρα, између 430. и 420. године) Софокле обрађује исту тему као и Есхил у Хоефорама, тј. смрт Клитемнестре и Егиста, које је убио Орест, освећујући убиство свога оца Агамемнона.

Антички текстови и иконографска изображења нам нуде многе верзије ове фабуле о Електри и њеној фамилији Атрејевића. Као и код свих античких митова не постоји једна ”званична” верзија мита, већ читава серија варијанти и варијација.

Софокле се концентрише на питање бола Електре која живи код своје омражене мајке. Софокловим трагедијама су у 18./19./20. веку били инспирисани многи драматичари (Гете, Хуго фон Хофманстал, Јуџин О’Нил, Жан Жироду или Жан-Пол Сартр). Овај коментар је припремљен за модерне читаоце. Посебна тежина се састоји у томе да се читаоцима приближи и објасни збивање на бини као и да опишу тенденције у модерној рецепцији текста. Серију Griechische Dramen одликује графичка форма којом је читаоцима на једној двострукој страници представљен текст превода и оригинала са текстуално-критичким и филолошким напоменама на левој страни као коначној тачки херменеутике коментатора, а на десној су коментари  приређивача. У опсежним уводима су дати тематски нагласци и квинтесенцијалне интерпретатције дотичног комада, информације о аутору и његовом опусу, датирању комада и историјској позадини коју комад тематизује,  историја мотива и специфично аутрово акцентуирање.

Серија Griechische Dramen укључује велике трагедије класичне Атине у новим, прикладним преводима у прози са новим уводима и детаљним филолошким и предметним коментарима који представљају неизоставно помоћно средство доцентима и студентима класичне филологије, германистима, филолозима нових језика, компаратистима, студентима театрологије и практичарима позоришта.

 

Зоран Андрић (Минхен)