Antika

 

Јерг Репке: ”Пантеон. Историја античких религија”

Rüpke, Jörg: Pantheon – GESCHICHTE DER ANTIKEN RELIGIONEN. C.H.Beck, München, 2016.

 

Ово опсежно, богато илустровано дело о историји античких религија омогућује нови прилаз старом свету. Однос људи према натприродним силама је старији од структурисаних форми, које ми данас религијама називамо. До каквих је промена дошло у односу људи према божанствима од раног периода бронзе до продора хришћанства у позној антици и како су жртве, култови, ритуали и светиње заснивани и преображавани, у овој књизи је веома стручно и сликовито описано.

У центру очаравајуће представе је временски лук од почетка миленијума пре Христа до ширења хришћанства у позној антици. Интернационално реномирани теоретичар религије Јерг Репке описује, између осталог, подизање монументалних гробова у Етрурији, о храмовима, о свештенству, верницима и ритуалима, о култу цара и о покушајима интелектуалаца да религију преобразе у знање. Поглед аутора је свакога пута симулирана аутентичност, те се на мах чини да он женама и мушкарцима стоји ”над раменом” и посматра религиозну праксу у тамним храмовима и кућним олтарима, кроз молитве и инскрипције (натписе). Овим поступком се служио и доајен историчар ”Римске историје”, Теодор Момзен, који није описивао животе конзула и проконзула, већ је политичаре делио на оне који стоје лево или дено, конзервативне, ултра конзервативне или либералне.

Овим се читаоцима отвара неуобичајена панорама једне значајане, али недовољно осветљене животне праксе у антици.

Политичка елита се надметала у организацији јавних фестивала и популарних игара у Риму. Борбе гладијатора и борбе бестија/животиња су биле посвећене неком од богова. Репке овде вели да је ”сфера религиозног служила социјалним дистинкцијама”. Овим још није објашњена склоност да се у римском Пантеону налазе импорти из Грчке, Мале Азије Северне Африке и да је јавни живот Рима био религиозни простор. Пресецање политичких функција и свешетничких чинова се све више уочава односно вододелница световног од сакралног брише. Тако еј војсковођа пред бој обављао ритуалне радње. Цицерон и Варо су сведоци Репкеа у опису овог феномена религиозног прожимања јавне сфере Рима .

У јединој милионској метрополи антике, Риму, нудили су гробови велики слободни простор у непосредном окружењу за религиозне експерименте. Ово је тема књиге проф. др Јерга Репкеа “Pantheon: Geschichte der antiken Religionen”. Ова књига нам приповеда на сасвим нов начин како су се људи у антици односили према божанствима и мртвима, према царевима који су били равни боговима.

Религија је, показује Рипке, помагала људима од почетка епохе бронзе до времена цара Константина Великог и Јулијана какао да се они односили према личним проблемима, али и на који начин је тај нови однос био и значајан покретач друштвених промена и политичких ресурси. И ова наративна перспектива је донета као реконструкција италијанских житеља – мушкараца и жена, ратних заробљеника, имиграната, палестинских Јевреја и грчких интелектуалаца. Конкуренција између племства, свештенства и теолога, инвеститора и властодржаца је у унакрсном аналитичком погледу аутора.

Има само једна примедба на ово дело: ”Историја античких религија” је унеколико  обмањујући наслов, будући да генерализује, иако је овде реч само о римској историји религија. Ова испитивања је подржао European Research Council.

Ауторов језик је прожет појмовима модерне социологије религије, те је често реч о ”религиозним актерима”, ”религиозним иновацијама”, ”колективном идентитету”.

Ова књига је добродошла не само археолозима, историчарима и историчирима религија, социолозима религије, већ и широкој академској јаности која се занима за питања древних религиозних култова и чудесних прелазних форми у џунгли митова и легенди у антици и хришћанству у епоси хеленизма.

 

Зоран Андрић (Минхен)