Istorija laži

 

О генеалогији лажи

”Лаж. Текстови од антике до савременог доба”

 

 

Шта је истина, шта је лаж? Oво старо филозофско питање добија неслућену актуелност у ери социјалних мрежа и дигиталној култури. Лингвисти и филозофи посвећују овој теми повишену пажњу. Човек зна да се у процесу сазнања истини може само приближити; свесно одступање од ње кроз лукавство, претварање или лаж бива санкционисано. Лаж руши божији поредак ствари у свету, повређује поверење, злоупотрељава језик. Може ли човек да живи уопште без лажи?

Један од примера позитивне перцепције лажи се налази у Хомеровој Илијади и Одисеји у којој се Одисеју и људи и богови диве.

Платон вели у дијалогу ”Hippias Minor” да је ”уметник лажи” Одисеј уверљивији и знатнијих врлина но што је то Ахил, коме за лажи недостаје не само темперамент, већ и неопходно самопоуздање и окретност. Поред Одисеја имамо и неколико других фигура у свестској књижевности попут барона Минхаузена, Хаклбери Фина, Käpt’n Blaubär(а), као и многе друге ликове. Две особине одликују уметнике лажи од других: бујајућа креативна радост којом се проналази другачија реалност, а које превазилази једноставну фактичност и употреба фикције у ситуацијама самоодбране у физичким или социјалним моментима надмоћи непријатеља или моћника. Богови, то нам вели још Сократ, немају потребе да лажу, томе су склони само људи. Људи се из слабости тим умећем лажи служе. Ова књига сабира између својих корица класичне филозофске и теолошке текстове од антике до савременог доба – од Платона, Августина Томе Аквинског, преко Канта, Шопенхауера, Ничеа, до Адорна и Фикуоа – различите концепте лажи и показује да су постојала подземна струјања у којима су лукавство и лаж имали позитивне аспекте. Свесна обмана кроз лажно тврђење, противречност између мишљеног и реченог у небројеним каскадама чине материју  различитих позиција и мустри о односу истине и лажи – од приватне сфере, преко политике до масовних медија и такозваних „fake news“.

Овакавим избором текстова које је приредила Марија Сибила Лотер испуњава се дезидерат о дискурсу лажи у ”постфактичком добу”.

 

Зоран Андрић