Jevrejska antika

 

Петер Шефер: ”Два Бога на небесима. Представе Бога у јеврејској антици”

 

Peter Schäfer:“ Zwei Götter im Himmel. Gottesvorstellungen in der jüdischen Antike“, C.H. Beck, München 2017.

 

”Син човечији”, ”Син Највишега”, ”Прворођени пре Постања”: већ у раном јудесјтву (јеврејском предању) је постојало више имена за другог Бога на небу. Петер Шефер показује да је та представа рабина и јеврејских мистичара развијана више столећа. Његова књига унеколико разобличује дуго владајућу слику о јеврејском монотеизму и отвара нови простор за рефлексије. Археолози су доказали да је дуго био прослављан Бог заједно са једном сапутницом, и мимо критике Библије других божанстава.

Али и у самој Библији се налазе многи трагови једног другог, млађег божанства, на које се хришћанство ослања. Петер Шефер показује на основу досад недовољно проучених античких извора, како је јеврејско учење на присвајање другог Бога кроз сестринску религију реаговало: делимично је други Бог одбациван, делом је прихватан као древна представа о двема силама на небу, тако да су се рано хришћанство и рабинско јеврејство налазили у конкурирајућем односну око појма другог Бога. Суверено и увек оријентисан на изворе, Петер Шефер у својој изванредно јасно написаној књизи представља своје назоре о монотеизму, јеврејству и хришћанству на изузетно упечатљив начин.

”Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ”, (5.Књ.Мој. 6,4). Теза о томе да је монотеизам у јеврејству пронађен је дуго владала у науци о религији као основана, на крају и због овог цитата из Библије.

Но да ли је то збиља случај? Да ли је вера која је настала пре три хиљаде година у селима Галилеје и Јудеје заиста вера у једног Бога Јахвеа и да ли је у њему лежало језгро јеврејства? Не нужно, мисли Петер Шефер, директор Јевереског музеја у Берлину. ”Јеврејско небо се не задовољава једним Богом, већ и мимо противним тенденцијама и упркос многим покушајима да зауставе тај тренд, врло често са два Бога или са више божијих потенци настањених на њему”.

Почев од сазнања о појму ”монотеизма” (неологизам настао у 17. веку), који ”описује идеал коме се стреми али који се није пробио”, настоји Шефер да препозна трагове других божанских трагова. У Јеврејској Библији ће он са погледом опитног текстуално-критичког аналитичара препознаје такве трагове.

Шефер описује једну вишеслојну слику са религиозним представама у Старом Израелу у којој су различита божанства постојала напоредо једна са другима. У јеврејској Библији који хришћани називају Стари Завет, може се показати да је JHWH у пантеону, поред себе имао још сијасет угаритских и кананејских божанстава – између осталих бога Ела и млађег бога Баала. На таблама са десет заповести Божијих стоји ”Ја сам Јахве, твој Бог, не треба да имаш других богова поред мене”, што иако није необориви доказ о монотеистичкој представи Бога, ипак не пориче егзистенцију других божанстава. За Шефера је време вавилонског егзила (587-539 пре Христа), било време када се питање монотеизма и политеизма заоштрило.

Шефер вели да се након егзила божанско ”двојство” развило. У науци је постулиран појам ”бинитарности”. У интернационаном теолошком дискурсу ова дискусија се води, особито у англо-саксонској традицији под појмом ”Binitarianism».

Ова књига подстиче на накнадну рефлексију и ревалоризовање тезе о монотеизму. Петер Шефер је након професура на Принстону  (1998-2013) и Берлину (1983-2008), данас директор Јеврејског музеја у Берлину и један од најугледнијих јудаиста на свету.

 

 

Зоран Андрић (Минхен)