Retorika

 

ПРИРУЧНИК РЕТОРИКЕ И ФИЛОСОФИЈЕ

Приредили: Андреас Хецел и Гералд Поселт

 

Однос философије и реторике је често у литерартури описан као однос супротности и узајамног искључења. При томе је надвременост појма истине у философији директно сучељена са контекстуалним деловањем реторике.

Док философија стреми ка сигурном знању и сазнању, реторика не тежи истини, већ на првом месту вероватноћи и мишљењу. То дакако не може да завара да и реторика и философија остају суштински једна на другу упућене.

Већ у својој нужности да истину јавно пласира као и на питање за адекватним одговором, филозофија се мора служити реторичким поступцима. Реторици је својствен интелектуалистички идеал једног транспарентног и самоекспликативног филозофског језика. Она подвлачи материјалитет, литерарицитет, перформативитет и хисторицитет филозофског говора. У том смислу је овај ”Приручник реторике и философије” (Handbuch Rhetorik und Philosophie) свесно циља на тај парадоксални однос философије и реторике.

Реторика је већ од својих почетака интердисциплинарно одређена. Још је Ханс-Георг Гадамер поантирано говорио о ”убиквитету реторике” и њеном накнадном оживљавању у 20. веку (такозвани rhetorical turn), који је изазвао живе дебате и у међувремену досегао глобалне размере. Изузев природно-матемнатичких наука готово да не постоји класича дисциплиа која не стоји у односу са реториком или већ дуго њеном контексту припада. Узроци томе могу бити у открићу заједничких интереса сазнања иплодна примена реторичких метода, инструмената и техника за поједине наичне и прагматичне намере.

У три велика тематска блока од историјских перспектива – од антике до 19. столећа, актуелизацијом реторике у 20.веку, као и философској реторици у контексту је обављено

испитивање свих тих вишеструких односа у одговарајућим констелацијама, квалитетима и ефицијентности, као и у њиховом интердисцплинарном идентитету и интердисциплинарној функцији. То је и био циљ овог Приручника реторике и философије за које су прилоге писали реномирани експерти из немачког и англо-саксонског говорног подручја. Тиме се овај Приручник посвећен односу филозофије и реторике  прикључује конципираној серији од 13 појединачних Приручника реторике – од античке реторике, модерне реторике, литерарне реторике, реторике ликовних уметности, реторике медија, јуриспруденције, педагогије, политике, привреде који чине неку врсту енциклопедије са фундираним решењима генерисаним из најразличитијих дивергенција и резултирајућих проблема. Овај Приручник реторике и философије је већ данас прворазредни референцијални извор.

 

Зоран Андрић (Минхен)