Umetnost antike

 

Флоријан Кнаус:

”Уметност антике. Ремек-дела минхенске античке збирке”

Knauß, Florian S. Die Kunst der Antike. MEISTERWERKE DER MÜNCHNER ANTIKENSAMMLUNGEN. C.H. Beck, München 2017

 

Пре педесет година је државна античка збирка, пошто је рестаурирана након Другог светског рата, била поново отворена. Од тога времена презентује овај реномирани музеј јединствене експонате вази, бронзе, статуа и накина, које не поседује ниједан други музеј на свету, ни Лувр, ни Атина, ни Лондон.

На основу тог сингуларног поседа раскошних артефаката, ова пубикација нуди преглед развоја од преко 3000 година – од Кикладских до позно античких уметничких дела.

Флоријан Кнаус, директор државних античких збирки је у овом каталогу изабрао она уметничка дела која ову збирку чине јединственом у свету. Он нуди и једну кохерентну слику о развоју античке историје уметности на примерима фасцинирајућих објеката и објашњава митове о боговима и херојима, владаоцима и занатлијама. Флоријан Кнаус, по вокацији археолог, позива нас у једну школу посматрања и подучава нас како би требало да уметност антике разумемо.

Овај музеј се почев од 1967.г. налази на Кенигсплацу у здању које својим импозантним степеницам подсећа на коринтски храм са фасадним стубовима које је саградио Георг Фридрих Цибланд (Georg Friedrich Ziebland) између 1838. и 1848.г.

Најстарији експонати потичу из уметничке збирке војводе Албрехта V који је био владар-суверен од 1550. до 1579. Најзначајнији експонати су купљени путем специјалних емисара под регентством краља Лудвига I који је владао у првој половини 19. века.

 

Декорација и дидактика

Реч керамика потиче од имена једног дела Атине званог Kerameikos у коме је 500 година пре Христа грнчарско умеће било доведено до савршенства. Само се једно од тада изгубило – пракса фигуративног живописања ваза, шоља, саксија. Антички декоратери ваза су били велики виртуози.

Њихова доминантна техника је била црно на црвеном. Они су таквим фигурацијама створили паноптикум целокупне културе односно мотиве – о миту, рату, спорту, свакодневици, скесу, смрти и игри.

Склоност да се грчке вазе посматрају као део историје дизајна није имало увек повољне ефекте. Прво поглед се фиксира на информације о којима псиани извори ћуте, што одвлачи паћњу од форме керамике, од њиховог изображења у простору и њених функционалности (уље, вода, вино). И друго што су их многи музеји излажу једне поред других, те и најприврженији хуманисти који поједине мотиве не могу без објашњења да дешифрују се убрзо осете уморним.

Многе античке вазе једне поред друге: то је постао визуелни синоним за досадан музеј. Поводом 50-годишњег јубилеја овог музеја извесна модернизација тек предстоји: приступ без баријера за инвалиде, климатизација, оптимално осветљење, дидтактика и кафе за посетиоце. Ако је Баварска спремна да за нову концертну салу уложи више стотина милиона евра, имало би рашта да и за овај пројект на Кенигсплацу издвоји извесну суму.

 

Зоран Андрић