Klod Levi-Stros

 

Прва опсежна биографија титана и генија столећа, структуралног антрополога Клод Леви-Строса (1908-2009)

Структурални антрополог, оснивач ”нове етнологије” у 20. веку, митограф, научник, писац, меланхоличар, естет, – Клод Леви-Строс  (Claude Lévi-Strauss, 1908-2009), није само крочио у историју науке, већ је наш поглед на нас саме у свету темељно променио. У једној награђеној биографији – Emmanuelle Loyer: Lévi-Strauss – Eine Biographie, Suhrkamp, Berlin 2017 – премерава историчарка Еменуела Лоје живот и интелектуални пут једног од најчувенијих светских антрополога. Лоје се ослања на досад необјављене изворе из приватног архива треће супруге и удовице Леви-Строса, описујући на веома привлачан начин личност и развој антрополога: његово детињство у јеврејско асимилованом родитељском дому у Алзасу, његову перпсективну младост, време студија, као и његово младалачко политичко и интелектуално стремљење.

Потом следе у међувремену легендарне експедиције у унутрашњост Бразила (џунгла Амазона), егзил у Америку и заснивање структурализма. Време након рата и повратак у Француску почиње време писања, славе и признања. Његово аутобиографско дело Tristes Tropiques ће се убрзо након објављивања досегнути светски успех. Леви-Строс ће постати национални херој Француске. Али и мимо тога, његове вишеструке интервенције у својству public intellectual у јавним и политичким дебатама имаће свакад укус ”погледа из даљине”. Лојеова биографија приповеда о једном животу као трајној интелектуалној авантури.

Клод Леви-Строс је био један од последњих социјалних научника који се усуђивао да у фокус свога научног гледања усмери целокупности људског друштва. Оснивач ”структуралне антропологије” се ослањао на једну посебну лингвистику у којој је језик спознаје као систем противречности у којој појединачни делови добијају један према другоме значење. Људско опхођење је било знак у једном комуникативном систему. У делу Клод Леви-Строса ће литерарно представљање и формална анализа испитивања на терену и културно-политички ангажман прерасти у једну атрактивну синтезу.

Крајем шестдесетих година је на базару интелетуалних дроги, као што се једном историчар Франсуа Фуре изразио, ”марксистички кокаин” био замењен ”структуралистичким LSD“. Емануела Лоје описује етапе животног пута на којима се формирао научни поглед на свет Леви-Строса. Његове одлучујуће етапе су биле од 1934. до 1939. у Сао Паолу,  у џунгли Амазона и саванама Мато Гросо, од 1941. до 1947. у Њујорку и најзад у Паризу. У срцу Бразила је он доживео своје ”крунисање” као етнограф. Племена Индијанаца су оставила неизбрисиве бразде у његовом делу. Леви-Строс је био доцент на New School for Social Research упознавши се са аристократијом америчких антрополога и развивши ”егзотичан миље” за основе своје ”структуралне антропологије”. Овде јe сусрео руског лингвисту Романа Јакобсона који га је инспирисао на одлучујућу идеју о комплексним сродностима у такозваним ”примитивним друштвима” да испитује, као што су језик и појединачне елементе као феномене. То је био темељ за формална диференцијална начела антроплогије коју ће Леви-Строс развити. Када се вратио у Париз са својим манускриптом и својом „thèse“ у коферу, непосредно после тога је књига била објављена 1949.г. Ту књигу о елементарној структури сродности је ентузијастички рецензирала његова пријатељица из младости Симон де Бувоар.

Клод Леви-Строс је умро као стогодишњак 30. октобра 2009.г. након успехом испуњеног живота. Као што је својим тестаментарним одређењем желео, његова смрт је најпре држана у тајности. Прве in memoriam-читуље су се појавиле тек 4. новембра. Дан пре тога је он био сахрањен у најужем кругу своје породице, како би се избегао државни погреб који би република своме великану организовала са помпезним патосом. Али то није могло да спречи патетичне некрологе: ”Столеће Клод Леви-Строса”, као што је то писао „Libération“, или ”Човеку вечности” као што је  емфатично клицао „Le Figaro“ у свом наслову. О човеку који је својим делом науку о човеку (антропологију), до данас одредио, ауторка Емануела Лоје је написала грандиозну биографију.

Леви-Строс је постао познат, славан, члан Collège de France, а својим чланством у Académie française је постао бесмртан. Њега је пратила једна посебна привилегија – још за живота је објављен избор његових дела, тамо где само класици имају места: у Bibliothèque de la Pléiade.

 

Зоран Андрић