Gloria

Масовно убиство (амок) у редакцији културе

Бранден Јакобс-Џенкинс «Глорија»

Премијера у Резиденцтеатру у Минехну

 

In medias res: аутор Бренден Џакобс- Џенкинс (Branden Jacobs-Jenkins) описује опору егзистенцијалну борбу у култури рада у 21. веку тиме што портретише свакодневицу сарадника  у једном бироу културне редакције (Newsroom).

Режисерка Амели Нирмајер је инсценирала ову крваву сатиру, која се први пут инсценира у Немачкој. Јутро у једној америчкој редакцији културе. Пре но што посао отпочне, у њој се најпре воде свакојаки разговори и интриге. Једна журналисткиња стиже са задоцњењем на посао, јер је најпре била у шопингу, један други колега пристиже још мамуран од претходне ексцсивне ноћи. Шефица редакције, алфа-животиња, је забарикадирана у своме бироу, док сви остали иду једни другима на нерве у великом заједничком бироу. Практикант ће бити масовно инструментализован – да као потрчко донесе воду са ђумбиром овоме, а ономе другоме принесе кафу или чоколадицу из аутомата. Овај комад се збива на интелектуалној Источној обали Америке, негде у Калифорнији или Чикагу. Аутор је за њега добио угледну стипендију MacArthur Fellowship која се још у идиому зове ”награда генија”, а био је и кандидат за реномирану Пулицерову награду.

 

Бескрупулозна генeрација Digital Natives

Бренден Џакобс- Џенкинс уводи публику у 21. век и демаскира генерацију Digital Natives као бескрупулозне каријеристе. Бруталне борбе које и један колективни трауматични доживљај – десетоструко убиство – не може да приблићи једне другима. При томе је сатирични поглед на етос рада журналиста само један еntree, један Appetizer који је дат у аутентичном оригиналаном жаргону журанлиста.

Плот (story) је најпре забавна и уједно вишеслојна. Пре свега је реч о сатири медија, при чему је жаока на механизме конкурентности и моћи уперена. Тај сиже је и на столу за сецирање ове инсценације. Дневни притисак је пропраћен празним стеротипним фразама. Мобинг, манипулација и интриге унутар редакције су приказани као помоћна средства на лествици успеха, каријере. Као и отворени ривалитет за најбоље теме, екстремна лажна лојалност и журналисткиње

које каријеру навише подстичу својом сексуалном податношћу – све су то теме за које се у овом тексту на једном месту каже: ”усране бранше у којој још увек доминирају привилеговани бели хетеро-мушкарци”.

То су цинични шефови који још не знају ни лична имена својих сарадника. Аутор у том стилу оштрим копљем забада у  медијску браншу и њене представнике. Branden Jacobs-Jenkins тематизује и питање родних проблема, расизма и питања идентитета. При томе готово да није ни један клише изостао. Један од протагониста вели: ”Можда није хомосексуалан, можда је Јеврејин”. Амели Нирмајер, режисерка вели у једном интервјуу о овој инсценацији да је аутор црнац и хомосексуалан. Само зато је у стању да се према овим темама односи са таквом лежерношћу.

 

Сатира постаје thriller

Какву улоги има ”Глорија” у овом збивању?

Жена која ће постати славна је на крају првог акта овог трилера је заправо она које ће починити масовно убиство (амок). У комаду се о њој не зна много: већ девет година је радила на закључним коректурама, те је нико и није запажао. Нормална и неприметна, понекад мало необична за једне, док су је други видели као емоционалну терористкињу. Једна неуспели пријем у стану Глорије ће бити повод за десетоструко убиство (амок),  укључујући и самоубиство.

У центру комада је положена критика једног система у коме се људи лудачки односе једни према другима. Комад је и један оштар удар на капиталистички систем, који репрезентује медијска редакција.

Amélie Niermeyer је инсценаторички поступила тако што је све збивање на бини поставила као на филмском сету – са камерама, кулисама и отвореним конструкцијама које уоквирују збивање. На крају представе трепери један trailer на филмском платну који нам обећава “A true story about real people” и протагонисте претвара у глумце мелодраматичног фима у Холивуду.

 

Зоран Андрић (Минхен)