Antika

Едит Хол: Древни Грци. Историја успеха у десет слика

Они су први установили демократију, засновали философију, они су изумитељи бесмртних митова и драма. Древни Грци су положили темеље наше цивилизације и тиме детерминисали наш модерни свет. Професорка на угледном King’s College у Лондону и једна међу профилисаним класичним филолозима у светским оквирима, приближава се овом феномену на неуобичајени начин: она описује десет карактерних својстава која су различитим грчким етничким целинама изван свих граница биле заједничке и посвећује по једно посебно поглавље. Тако је настала колоритна и интересантна прича о митовима, боговима, јунацима и људима. Едит Хол је оснивач Archive of Peerformances of Greek and Roman Drama на универзитету у Оксфорду. Она је аутор више књига о грчкој историографији и књижевности, inter alia о културној историји Хомерове ”Одисеје”, као и о робовласништву у антици. Аcademia Europea јој је 2015.г. доделила ”Еразмо-медаљу” за њене доприносе европској култури и науци.

Но у чему је конкретно била тана успеха грчких етничких јединица, шта их је – и мимо политичких и културних међа – покретало?

Прави народ у прави час на правом месту

Едит Хал показује како су древни Грци столећима бакљу духовног напретка предавали једни другима у руке.

Оригинални наслов ове књиге гласи “Introducing the Ancient Greeks. From Bronze Age Seafarers to Navigators of the Western Mind”. Грке у старини ваља себи представити; они одавна нису напросто део духовног инвентара. Њихове трагове следити обећава један напоран пут, да би на крају они били ти кој ће хеленистичком свету и ”западу” показати прави пут.

ЕДит Хол на први поглед не делује реторички предиспонирана , као негда сир Морис Баура (Sir Maurice Bowra), да о Грцима држи свечана предавања, видевши их протомајсторима ”наше” културе. Она је класични филолог који студира финесе атичких трагедија, једне понорне фомре рефлексије о свету.

Грци су били, гласи њен емфатични фацит: ”прави народ у право време на правом месту какао би столећима носили штафету духовног прогреса”.

Као разлог Хол наводи десет својстава Грка. Грци су били морепловци и сумњичави према било ком ауторитету, индивисуалистички и знатижељни,

отворени за нове идеје. Они су имали хумор, волели такмичење и имали изванредне таленте и талентоване људе поштовали. И на крају они су били веома елоквентни, и забавама и уживањама наклоњени. Ових десет одлика, које чине етнокултурни идентитет Хелена, везује и спреже Хол са десет епоха грчке историје од микенског света до тријумфа хришћанства, као и са десет географских области. Резултат је позитивна приповест о људима који још читају књиге, али прате и формате на којима се у форми powerpoint – графика приказују ”10 највећих….”.

Ауторка рекурира све духовно-историјске топосе да покаже гипкост и елегантну савитљивост древног грчког језика, који је зацело нудио богату палету могућности, да би изразио каузалности, спојеве и мисаоне поларности. Овоме ваља додати и оригиналне тезе: древна трагедија је уосталом и због тога актуелна, јер у себи као клицу носи склоности Грка за емоционалну коректност – што је такође држање и доцнијих генерације које су спремне да изразе своју срџбу, освету, нагоне и завидљивост, уместо да их потискују или негирају.

Ауторка полаже посебне акценте својим премисама. Тако Микењани нису напросто копије блискоисточних форми ауторитативних сатрапија, већ су представљени као морепловци. Задивљујући је извештај сензибилне филолошкиње о Хесиодовој ”Теогонији” у којој она повлачи разлике са јудео-хришћанском традицијом: тиме што су  богови и људи у постојаној борби и преговорима, односи су међу њима од самога почетка поларизовани. Резултати најновијих научних испитивања она непосредно уткива у своје анализе, као што ауторка суверено показује на примеру анализе улоге надрегионалних култова у процесу оснивања хеленског идентитета или на примеру објашњења етапа такозваног колонизаторског покрета у архајским временима.

У духу хуманистичке традиције види Хол отворено друштво и атинску демократију као плод колективног искуства и културне рефлексивности.

Свако време има своју историју. Едит Хол је тај задатак испунила на импресиван начин, те се њена књига чита као позив на накнадно откриће грчког живота, полиса и мита и односа Грка према божанствима, о учинку философије, науке и реторике, свим оним чиме је овај културни круг трајно утиснуо у историјску стварност човечанства.

 

Зоран Андрић (Минхен)