Pismo iz Rima

Piranesi : “La fabbrica dell’utopia” у Palazzo Braschi

 

У Риму у Palazzo Braschi је у јуну отворена изложба радова – око 200 експоната великог уметника и архитекте у персоналној унији Ђамбатисте Пиранезија (1720-1778), насловљена “La fabbrica dell’utopia”. Рођен у Венецији – Giovanni Battista Piranesi, назван Giambattista Piranesi (рођен 4. октобра 1720, у Местре, покрај Венеције у Италији, умро 9. новембра 1778. у Риму) – он је још у младим годинама дошао у Рим. Привредно непогодно време га је омело да се бави архитектуром за коју је стекао звање, већ се морао ограничити на цртање архитектонских скица и планова, односно оним што му је јемчило егзистенцију.

У Венецији је двадесетих година 18. века настао нови жанр ”ведуте”, које је Giovanni Antonio Canal назван Canaletto довео до перфекције. У Венецији се Пиранези подучавао том новом ликовном жанру код врсног цртача ведута Ђузепеа Вазија. Већ у то време је Рим постао омиљени циљ туриста жељних споменика древне културе. Овај жанр ведута је постао култни сувенир међу туристима досегавши екстремно високе тираже. Строга монументалност античких руина је одушевљавала Пиранезија још у његовој младости. Отуда се он концентрисао на васпостављање античког Рима на својим ведутама. Пошто је он био генијалан цртач и школовани архитект у јендој личности, то је његов план наишао на идеалне предиспозиције.

Као уметник је између 1745. и 1773. на 135 гравура великог формата конципирао једну грандиозну панораму Рима (Vedute di Roma), слику Рима која је утицала на генерације. Као архитект, али са сензибилитетом уметника, остварио је своје основно археолошко дело “Antichità Romane” 1756. Доласком Винкелмана у Рим (1755), распламсао се сукоб између ”Грка” и ”Римљана”. Пиранези је у том дуелу заузео став против грчке ”лакоће” за римску сериозност и римску “magnificenza”. За његову функционалну естетику су сакрална и профана здања били исте важности. О римским инжењерским грађевинама, пре свега римском водоводу, Пиранези је посветио своје оштроумне студије, које се на овој изложби у 3D формату на видео снимку представљени. У позним годинама су Пиранезијева дела посвећена унутрашњој архитектури и дизајну, која је утицала на архитектуру енглеских вила. Пиранези је био Римљанин из љубави, архитект из пасије. Но његов тзначај почива на бакрорезима и гравурама, које су га учиниле једним од највећих мајстора-уметника 18.века.

Пиранезијеве ведуте су драматична изображења древног камења са оштрим контрастима монументалног хероизма и меланхолијом тамних руина које Пиранези види као антику. Пиранези се тим својим величанственим гравурама сублимне лепоте опирао својим поносним ставом Римљанина идеалима Винкелмановог канона лепоте, пркосећи ”гркофилији”. Посебност овог Пиранезијевог универзума може се до 15. октобра посетити у задивљујућој римској неокласицистичкој палати у непосредној близини легендарне Piazza Navona.

 

Зоран Андрић (Минхен)