Kafkin Proces

Изложба у Берлину

”Франц Кафка. Цео Процес”.

”Мучан страх који веје из ове књиге је у појединим моментима је тешко издржати и како се опрети осећањима: то прогоњено биће сам ја?” вели Андре Жид за Кафкин роман ”Процес”. Више од 100 година након настанка целокупног манускрипта је роман Франца Кафке ”Процес”(„Der Prozess“) – cause célèbre светске књижевности у 20. веку – изложен у музеју Martin-Gropius-Bau у Берлину. Страница за страницом је отворена у оном следу и распореду како их је Кафкин пријатељ и опуномоћеник његове заоставштине, Макс Брод одредио. Берлинска изложба обнавља поредак који је био изложен на истоименој изложби „Der ganze Prozess“ у години 2013. у ”Књижевном музеју модерне” (Literaturmuseum der Moderne) у Марбаху. Овај рукопопис је коначно похрањен у ”Збирци немачког књижевног архива” у Марбаху, који поседује и друге значајне рукописе Франца Кафке.

У непосредној близини Gropiusbau у Штреземанштрасе 111,  у броју 110, налазио се хотел ”Аскански двор”(Askanischer Hof).

У том хотелу је 12. јула 1914.г. се збио легендарни разговор Франца Кафке са Фелисе Бауер, као и њеном сестром Ерном и другарицом Гретом Блох, након којег је веридба Франца Кафе и Фелисе Бауер била разлучена. Кафка је доживео овај сусрет као некакав ”суд у хотелу”, о чему је доцније писао у своме ”Дневнику”. Тако се развила идеја за роман. У августу 1914., након избијања Првог всетског рата почео је Кафка да ради на овом рукопису, који је већ у јануару 1915.био највећим делом окончан. Данас овај роман важи за Кафкино главно дело.

Сачуваних 171 листова рукописа противрече представи да романи настају линеарно и да ”приповедају од почетка до краја”. Кафка, који је био правник у осигуравајућем заводу ”Arbeiter-Unfall-Versicherungsanstalt“ писао је читавих шест месеци, колико је радио на ”Процесу”, поглавље за поглављем у десет различитих, угавном свескама од 40 страница у тказв. ”квартном формату”. Први пут је ово дело, које је припремио Макс Брод из Кафкине заоставштине, а који је умро 1924.г., објављено у берлинској издавачкој кући „Die Schmiede“ 1925.г.

 

Изложба је допуњена и филмом Орсона Велса са Антони Перкинсоном, Жаном Моро и Роми Шнајдер из 1962.г., као и фотографијама из збирке издавача Клауса Вагенбаха, коју је приредио Ханс-Герд Кох. Уз то је изложен ”Процес” на 51 различитих језика света. Скупоцени аутограф је 1988. кроз заједнички финансијски напор немачке владе, фонданције културе савезних покрајина и саме покрајине Баден-Виртемберг на једној аукцији у Лондону купљен за 3,5 милиона немачких марака, што је у то време био најскупоценији аукционарски аутограф. Често је Кафка писао истовремено у различитим поглављима, напоредо са својим записима у Дневницима и скицама за друге текстове. Само један дан након рада на овом роману, записао је у свој Дневник: ” Уопште нисам спавао. Поподне три сата без сна сам тупо лежао на канапеу, преко ноћи исто тако. Али то не сме да ме омете”. У јануару 1915.г. је Кафка прекинуо рад на ”Процесу”. У септембру 2015.г. је објавио неколико страница у јеврејском недељном листу „Selbstwehr“ (”Самоодбрана”). Године 1920. је завештао целокупни рукопис своме пријатељу Максу Броду. Али већ 1921./22. Кафка је молио Брода да необјављене текстове ”без остатка, непрочитане спали”. Брод није услишио ову молбу, објавивши 1925.г., само једну годину након Кафкине смрти, један избор из рукописа ”Процеса”.

Даља издања су следила 1935. као и 1946. Брод је конволуте мансукрипта сматрао окончаним, ту и тамо на извесним местима кориговао наводне грешке, усагласио ортографију и допунио интерпункцију. Када је Брод средином марта 1939., само неколико сати пре уласка вермахта у Праг, напустио град, понео је и манускрипт ”Процеса” са собом. Он је био у Палестини у егзилу и рукопис романа је после рата поклонио својој секретарици и животној сапутници Естер Хофе. Ова се 1988.г. одлучила на продају рукописа. У реченој широкој аукцији, аутограф је купљен за Deutsche Literaturarchiv Marbach. Овај архив поседује после Bodleian Library у Оксфорду најзначајније Кафкине рукописе. Реч је о 171 листова, згуснуто и брзо писаним, са многим исправкама, прецртавањима речи и мрљама мастила – једном од најпознатијих рукописа светске књижевности. Под називом ”Франц Кафка. Цео Процес”, овај славни, недовршени роман се сдаа може видети у оригиналу у  Берлину. ”То је као да гледамо преко Кафкиног рамена” вели интендант Томас Оберендер при отварању изложбе у Мартин-Грпопјус музеју.

У трима просторијама су у специјално за ову изложбу сачињеним витринама изложене 171 страница рукописа. У једној витрини је изложен модел писаће машине на којој је Кафка писао/куцао и у једној различита издања овог романа у књижарама од Буенос Аиреса до Улан Батора у преведима на кинески, урду, хинди, арапски, моголски или баскијски и многе друге. На срећу Макс Брод је игнорисао Кафкин вердикт да спали аутограф ”Процеса”. Сувереност аутора, подучава нас овај проминентни пример, зависи од суверености читалаца. Овај роман је један од најпознатијих романа 20.века не само у немачкој, већ и целокупној светској књижевности. Само Пруст и Џојс досежу својим делима сличну популарност. Овај роман је вазда нове генерације надахњивао и застрашивао. Свим љубитељима књижевности препоручујемо ову јединствену изложбу. Изложба ће бити отворена до 28. августа ове године. Адреса музеја гласи: Martin-Gropius-Bau, Kreuzberg, Stresemannstraße 111, Berlin.

Зоран Андрић (Минхен)